* * *
[Петли запеваше у глувем селу]
Петли запеваше у глувем селу,
а пси залајаше у глуве планине,
те изедоше тешку гуту на (Милошу).
Увени рас,
усани рас, 5
одбегни рас,
остани зла гуто
као крушков лис’.
Сту, гуто! Сту, љуто!
Сту, ђаволска кућо! 10
(265, бр. 225)
|
|
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 171. бр. 275.
- Милосављевић, Сава Мил. Обичаји српског народа из среза хомољског, СЕЗ, XIX (1913), с. 225.