Песма јаких

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Ми нећемо речи где празнина звечи
Као клепка шупља
Ми хоћемо дела великих без речи -
Жуљева и зноја, страдања и вере,
Пелена из чије жучи пчела бере
И мед слатки скупља.

Нека ступе нама само, само они
Што у души носе
Распаљене ватре и вихор што гони
Облаке и љуља и плимом и секом,
И пролеће светло јавља с грома јеком
Низ хридине косе.

Богови су наши богови што дижу
Олтаре лепоти.
Они ведра чела пред Пилате стижу,
И реч им је блага, но силна кô река,
Поносита, царска, света реч човека
Што ступа Голготи.

Ми нећемо речи где празнина звечи
Као клепка шупља
Ми хоћемо дела великих без речи -
Жуљева и зноја, страдања и вере,
Пелена из чије жучи пчела бере
И мед слатки скупља.