Песма о краљу Владимиру

Горко цвили сужањ Владимире
У тамници краља Бугарскога,
Горко цвили, данак проклињаше,
У који се на свет породио.
Цени јадан да не чује нико
Ал то чује Косара девојка
Лепа шћерца краља Бугарскога
који беше рода словинскога.
Пита њега Косара девојка;
"Што је теби, мој сужње невољни,
"Али ти је мајка омилила "
Али ти је жао завичаја "
Али ти је гладак додијао
"Ал' тамница, јадна кућа твоја
"Ал' на ногу нестве до колена
"Ал' на руке тешке лисичине
"Ал' си чуо мој сужњу невољни
"Да с' удаје верна љуба твоја,
"Тер проклиње данке и године
"И старицу јадну мајку твоју?
Говори јој сужањ Владимире:
"Прођи ме се бугарко девојко,
"Није мени жао завичаја
"Нити ми је омилила мајка
"Нит' је мени гладак додијао
"Ни тамница јадна кућа моја
"Ни на ногу нестве до колина
"Ни на руку тешке лисичине
"Ни с' удаје вјерна љуба моја
"Јер се досад нисам оженио
"Нити ћу се јадан оженити
"Јербо ћу ти брзо погинути
"У тамници краља Бугарскога
"Самуила да га Бог убије
"На вери је мене преварио
"У тамницу тамну поставио.
Још му вели Косара девојка:
"Да реци ми мој сужњу невољни
"Од куда си од које ли земље
"Од кога ли рода и племена?
Говори јој дете Владимире:
"Ја сам сужан од Херцеговине
"Дворио сам краља словинскога
"У Требињу граду бијеломе.
"Што ме питаш за род и за племе
"И то ћу ти поверити право,
"Ја сам, секо, рода господскога,
"У мене је благо небројено
"Моја би ме искупила мајка
"Ал' ме краљу не да на откупе
"Него иште русу главу моју.
Тешила га Косара девојка:
"Немој цвилит мој сужњу невољни
"Ја сам шћерца краља бугарскога
"Самуила, господара твога,
"Расплитаћу жуте косе моје
"Љубићу му скута, у колена,
"Ноге ћу му сузам' поливати
"Живим ћу га Богом заклињати
"Да те пусти из тамнице тамне,
"И пошаље старој мајци твојој
"Нек се твоја овесели мајка
"Кад угледа Владимира синка.
Пак одшета белу двору свому,
Тер се сама собом разговара:
"Што сам годир видела јунака
"Ни лепшега ни присталијега
"Нит' га може породити мајка
"Од младога сужња Владимира.
Пак улеже у бијеле дворе
Љуби бабу скута и колена
Ноге му је сузам обливала
Овако је бабу говорила:
"Даруј мени сужња Владимира
"За мојега верна заручника
"А тако ти светле круне твоје
"И тако ти синка Радомира,
"Чини ми се мој мили бабајко
"Да ће бити рода господскога
"Дворио је краља словинскога
"Лепо збори понизно говори
"Опрости га из тамнице, бабо,
"А тако ти шарца коња твога
"И тако ти бритке ђорде твојe
"Јер је лепо момче Херцеговче.
На то се је краљу насмијао
Косари је тихо говорио:
"Није оно момче Херцеговче,
"Већ је оно краљу Владимире.
"Ја не могу друго учинити,
"Ваља ми га теби даровати,
"Сва је твоја слика и прилика
"Слави њега Крбава и Лика,
Кад разуме Косара девојка
Да ће бити краљица словинска
Од радости сузе проливаше
Свому бабу руке целиваше
Од тамнице кључе узимала
Тамници је врата отварала
Владимира сужња дозиваше
Тер овако њему говораше:
"Устани се краљу Владимире,
"Тер отари горке сузе твоје
"Ево тебе заручница зове
"Лепа шћерца краља бугарскога.
Кад је сужањ речи разумио
Низ образе сузе оборио
Благосиља Косару девојку
Више него своју милу мајку
Пак изађе из тамнице тамне
И отиде двору девојчину
Лијепо га тасте дочекао
За здравље се с њиме упитао
Зове к себи бугарске терзије
Да му кроје са златом аљине
Облачи га у скерлет и злато
Сину сужањ као сунце жарко.
Племенит је совет учинио
Господу је на совет сазвао
Венча њега с Косаром девојком
Поврати му круну и краљевство.
Ту весеље велико бијаше
Не може се, побро, рећи више.
У двору су бубњи и свирале
А пред двором дивно коло игра
У колу су Бугарке девојке
Коло води сека Косарина
Лепе она песме изводила
Сваку песму секи припевала.
Да је кому погледати било
Самуила краља Бугарскога
Како свога зета целиваше
Целиваше и благосиљаше:
"Оди с Богом, драго дете моје,
"На путу ти добра срећа била
"Пуно сам ти синко сагрешио
"И старицу мајку расцвилио
"Држећи те у тамници тамној
"Морећи те и жеђом и гладом
"Узми, синко, заручницу твоју
"Поведи је белу двору твому
"Поздрави ми словинску господу
"И старицу милу мајку твоју
"Коју 'но сам врло увредио
"Безакоње свако учинио".
Свим делијам песма на поштење
Бог нам дао здравље и весеље.