Паји буји, злато моје

* * *

[Паји буји, злато моје]

Паји буји злато моје!
Ево љуље, ево твоје:
Мека ти је постељица,
По њој смиље и ружица.
По јастуку плаве гране 5
Туда тице сајајлице^[1];
Испод главе крст се б'jели:
Нека ми те Бог весели!

---

Референце

1. Црвене више тице.

Извор

Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 187.