Пала слана около Мостара,
био снијег око Београда,
црна магла насред Сарајева,
у ту маглу нешто мало бахче,
у ти бахчу Јован и Марија, 5
Јован Маре тихо говораше:
„Хој, Марија, жедан ти сам воде,
жедан воде, жељан девојака!"
Марија му тихо одговара:
„Муч, Јоваие, муком умукнуо, 10
ја сам јучер у чаршију била,
и за тебе ово говораху:
да ће тебе млада обесити,
пред џамију, на дудово дрво!”
Јован (Маре) тихо одговара: 15
„Муч, Марија, ако бога знадеш,
да ја знадем да је то истина,
корен би јој сребром оковао,
гране би јој златом позлатио,
лихче би јој ситне трепетлике, 20
на вр, њојзи тамбур обесио,
нек свак знаде еле сам с ном погинуо,
сас тамбуром и с тебе, Марија!”
Певач и место записа
Референце
Извор
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 70-71.
