Пакао/5

Пета појава

Пета појава

ЈЕРИНА и МИХАИЛО

МИХАИЛО
(Јерини)
Досад је овде била, чувши те, одмах оде.
Сада и сама видиш, ђаволи куд је воде.
Занесе очи њене сјај деспотове круне,
Због које хоће Турчин на земљу да нам груне.
Не бирајући средства, престолу јури право,
А у томе је можда помаже и сам ђаво.
ЈЕРИНА
Малопре ти ми рече, но мишљах није збиља,
Отровом да се служи, да досгсе до свог циља?
МИХАИЛО
Госпођо, ти се бојиш? Можда те ово плаши?
ЈЕРИНА
(уздрхталим глосом, хоће да буде мирна)
Јерину ништа више не буни, нити страши.
Претрпех многе беде, искусих много зала,
Јер несрећа је бедом јунаштво мени дала.
(Ћути.)
Иди се жури, синко, дужност те к себи зове,
Иди ка војводама, што шумску дивљач лове.
МИХАИЛО
Ја чекам Властимира, ловити с њиме волим.
ЈЕРИНА
Зар с њиме у лов идеш? С тим противником холим?
МИХАИЛО
Та често човек мора и с таквим да се дружи:
Око човека свуда притворство и лаж кружи.
Та да лагања нема, та зар би било света?
Самоубици често у лудој жељи смета
Јер вара самог себе, те грех са душе скине,
Злочини му се лични сувише мали чине,
Да смрси жиће своје.
ЈЕРИНА
Вараш се, вараш, сине,
Баш то несрећну жртву у понор греха рине.
(Чује се труба.)
МИХАИЛО
То он у лов отиде, трубине чујем гласе.
ЈЕРИНА
(више за себе)
А можда томе лову задаћа задња зна се.
Можда заслепљен сјајем, на миг је њена ока
Пошао да у шуми гркога тражи сока.
МИХАИЛО
Не, мајко. Само мени заповест она даде
Да јој донесем отров. И када тмина паде...
ЈЕРИНА
О, сад разумем зашто притворство тако браниш,
Јер ти се, несрећниче, двојаким млеком храниш.
МИХАИЛО
Али. . .
ЈЕРИНА
Доста је, доста с тиме. Ти си од оних људи,
Што чупајући срце из најчеднијих груди,
проповедају љубав.
МИХАИЛО
Па зар у овој згради
Искрености се свете и слаб и силан гади.
ЈЕРИНА
Искреност то је твоја? Дволичност подлац цени.