5
[Паде слана око Београда]
Паде слана око Београда,
бели снијег око Цариграда.
Црна магла око Сарајева —
и у магли Јован и Марија,
Јован пише, а Марија везе.
Неста Јови црног мурећепа,
а Марији жеженога злата.
Јован Мари поти’о говори:
— „Чујеш, Маро, чујеш моје драго!
Што сам, Маро, ладне воде жедан,
жедан воде, а жељан девојке!"
Мара Јови овако говори:
— „Муч’, Јоване, муком замукнуо!
Ја сам синоћ у чаршији била,
сви о теби, Јово, говорау
теби прете, да т’ обесе младог
пред џамијом на дудовој грани,
и мртвачки ковчег ти грађа’у."
Опет Јово Мари проговара:
— „Муч', Маријо, ако Бога знадеш!
Да ја знадем, да је то истина,
ја би дуду корен оковао,
гране би му златом позлатио,
лишће би му бисером китио,
а на вр’ му чунгур обесио,
и чунгуру и тебе, Маријо,
нек се знаде Јован к’д погина."