Падај, падај кишице

* * *

[Падај, падај кишице]

Падај, падај кишице,
мајка с’ теби мољаше,
на два села стојаше,
два детета дојаше:
једном име Динко, 5
а другом Маринко.
Преврну се небо,
као чисто сребро;
капља кише паде
и жита нам даде. 10

(324)

---

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 382. бр. 630.

• Поповић, Нов. В. Народне гаталице. Киши, „Кића“, II (1906), бр. 7,.