Падавица
Ако је болесник први пут пао од те болести, поклопе га коњским самаром, па се око њега начини јарак и напуни водом. Од те воде се узме унакрст по једна кашика и њоме се запаја болесник. Ако земља не попије сву воду у јарку, она се исцрпе и јарак се напуни кучином, која се унакрст запали. Кад кучина добро сагори, раздере се кошуља с болесника од недара до доле и скине, па се у ту кошуљу замота пиле или, ако нема пилета, једно јаје, па се то три пута око болесника пронесе. Затим се глоговим кочићем, идући од болесника на страну, мери, и на сваки кочић броји од сто до један; онда се још једанпут кочићем измери и рекне: „Ни године, ни болести“! Онда се на то место закопа кочић, кошуља, пиле или јаје (100, с. 30).
Врло сложен поступак лечења од падавице (а зове се још грч и горопаштина) записао је Т. Драгичевић у селу Богутову, код Бјелине (86, с. 469).
Басма 428 се налази и у извору 100, с. 31.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 418.