ПРЕПУНЕ СУ...
Препуне су гојне чаше
Руменике вина,
Још пуније срце моје
Радости, милина.
У чашу сам закопао
И бриге и туге,
Воља ми је шаренија
Од небеске дуге.
Боже мили, боже драги!
Чудо ли је дивно:
Да с' и моје раздрагало
Срце жалостивно?
Мислио сам: никад не ћу
Тражити весеља;
Сад ми душа од милоте
Чак у небо стреља.
И шешир сам накривио
На чупавој глави,
Свирај, Циго, док нам нова
Зора не заплави!
Свирај, Циго, кад узимаш
Крстићу ти сина!
А ти, лепа крчмарице,
Донеси ми вина!
Једна чаша, к'о ни једна,
Друга као једна —
Три чутуре, крчмарице,
Из подрума ледна!
Цело буре дај овамо,
Мој убави цвету:
Нек се знаде: кад сам; стао,
Да пркосим свету!