О премила (Јован Илић)
| О премила... Писац: Јован Илић |
О премила...
О, премила горице зелена!
И цвркутни ви лузи рођени,
Давно, давно жељном невиђени:
Здравствујте ми љета небројена!
Ах, здравствујте љета небројена:
Јер на ваши свијетли тјемени,
И у њедри смиљем обастрени,
Примасте ме често усхићена.
Нуто стазе коју сам ходио,
И студенца гдје сам боравио,
Пак и липа и лозица медна!
Под вашијем лијепијем хладом
Да је мени вјековати младом,
В'јек био б' ми годиница једна,
Србија је моја постојбина,
Саморасна вилогорка красна,
Св'јетла лицем кб звијезда јасна,
Те нам трепти с небесних висина.
Што је бутун земље од старина,
Међ' њима је виђена и гласна
Племенита и простотом часна
Кб лик руже, ил' бијела крина.
Анђели те, дивну, окитише,
Бесмртија в'јенац ти је с више,
Глас ти даде посестрима вила.
Усред оних зв'језда небројени'
Твој је пр'јесто круном окруњени:
Напр'јед, мила, тако сретна била.
Напр'јед, напр'јед, ено зора свану,
Знак Вишњега благослова то је
Та Бог нигда не оставља своје,
С тврдом вером када му припану.
На мегдану, на св'јетлом дивану,
Гдје се слава у бесмртност поје,
Нек се име преузноси твоје,
Кб поносит кедар на Ливану.
О славна шћери сјајне славе старе^
Вјерна мајци која те одгаји,
Прими ове свесрдија даре!
Да зла дуси не подкну те злобом,
И не свете срца у потаји:
Но да слава нав'јек буде с тобом.
Напомене[уреди]
- Ова песма издата у: Подунавка 1847 бр. 24; "Невен Слоге" 1849 — без прве четири строфе; рукопис II; С. К. Задруга књ. 17).
Извори[уреди]
- Јован Илић: Целокупна дела, страна 35 - 37 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|