О, ТИ!...
О, ти, што ми искру свету, —
Љубавнога првог плама,
У горући огањ створи, —
Слађаним ти са уснама!
Што раствори груди моје,
И запл'јени срце врело,
Када оно први пута
Љубнух твоје алт'н чело!
Слатким узам што ме спута,
И учини робом мене;
О, ти поста господаром
Моје душе заробљене!
О, слатко је робовати —
Теби душо, душе моје,
У тамници твојих гтруди,
У веригам руке твоје!
