[Ој јаблко, зеленико]
Ој јаблко, зеленико,
Зелен си ми род родила,
На три гране три јаблке,
А на трећу соко стоји;
Па си гледа горе доле, 5
Горе доле у дворове,
Куд два брата коња кову,
Сестрица им ногу држи.
Коњ побеже на Војицу,
На Војицу у башчицу 10
Па испасе бел босиљак,
Девојћа га љуто клне:
„Дура кончо, дура вранчо!
Стрелица те устрелила!
Из шијицу у гривицу, 15
Из седалце у ребарце;
Што опасе бел босиљак?“
Дочуше гу мила браћа.
„Не клн, не клн, мила сестро,
И ми знамо да клнемо: 20
Бел босиљак не обрала,
Ако би га и обрала,
Зелен венац не извила,
Ако би га и извила
На главу га не турила, 25
Ако би га и турила,
Сас војна се не ставила,
Ако би се и ставила,
Мушко дете не родила,
Ако би га и родила, 30
У војску га испратила,
Прва пушка која пукла
Њега прво ударила.“
