Ој звјездице, моја преоднице!
Преодила с’ небо н земљицу,
Јеси л’ била код Будима града?
Јес’ видила Будимског Стевана?
Спрема ли се Стево у сватове? 5
— Ој дјевојко, ој жута јабуко!
Кад ме питаш, право да тн кажем:
Јесам била код Будима града,
Видила сам Будимског Стевана,
И спрема се Стево у сватове, 10
Спрема Стево, али по те не ће;
Троји тебе куде кудиоци:
Једни тебе куде кудиоци,
Да ј’ при теби чедо пренејачко;
Ја други те куде кудиоци, 15
Да ти јеси спавна и дремовна;
Ја трећи те куде кудиоци,
Да си љута кано змија шара.
— Који мене куде кудиоци,
Да ј’ при мени чедо пренејачко, — 20
Не имао рода, нит’ порода,
Ни од срца здравља нит’ весеља!
Ја који ме куде кудиоци,
Да ја јесам спавна и дремовна,
Тај заспао, па се не пренуо! 25
А који ме куде кудиоци,
Да сам љута капо змија шара,
Змија му се око срца легла!
