Ој дјевојко, јер[1] колу не дође?
Је л' ти нећеш, је л' ти не да мајка?
„Да ја оћу, не брани ми мајка,
Ал' не смијем крај језера проћи -
У језеру нешто мало цичи: 5
Ја л' је вила, ја ли љута змија;
Ја л' је груда снијега прољетнога,
Ја л' голуба јато оставило.
Да је вила, у гори би била,
Да је змија, у трави би била, 10
Да је груда снијега прољетнога,
Жарко би га сунце растопило;
Да је голуб иза јата осто,
Итар би га ловац уловио -
Ал' је оно чедо некрштено, 15
Које своју милу мајку куне;
Мајку своју куне и проклиње:
„Свуда мајко жарко сунце сјало,
Сам' на тебе помрчало мајко!
Свуда мајко, шеница родила, 20
Сам' код тебе не родила мајко!"
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 55-2 (XX) бр.1
6. ОЈ ДЈЕВОЈКО ЈЕР КОЛУ НЕ ДОЂЕ - песма на готово истоветан мотив о остављеном "чеду пренејаком" крај језера, које куне мајку: Обрадовић бр.9 (само почетни стих, са мотивом урока), Гароња бр.93
Извор
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге : у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 48.
