Ој дјевојко, бјела ведра,
Што су твоја пуна њедра?
— Моја њедра пуна меда
На мом срцу груда леда.
— Дај ми, душо, капљу меда, 5
Да растопим груду леда.
— Не дам боме ни капљице,
До синоћне бесједице,
Што си синоћ бесједио
На мејани пред дружбином, 10
Да си мене ти љубио;
Ниси мене ни видио,
Да камо ли да с’ љубио!“
Неколико српских народних песама из Славоније, (околине Пожешке), из велике збирке, коју је скупио Милан Обрадовић, Србин,Славонац, Браство, књига V, 1892 год., стр. 121.
