Ој Иване Београђанине,
обрни се, Београд изгоре.
„Нека гори, пус да га остане
у њега сам три године бијо;
једну годин за вранога коња, 5
другу годин за светло оружје,
трећу годин за добру девојку.
Што робува за вранога коња,
тај ми годин сушовита беше
па ми коњак за водицу црче; 10
што робува за светло оружје,
тај ми годин кишовита беше,
оружје ми од рђу пропаде;
што робува за добру девојку
тај ми годин поморљива беше 15
па девојка од помора умр.“
Певач, место записа и напомена
Песму је казивала или певала: Криста Вујић, неписмена, рођена 1908. у селу Плужини.
Референце
Извор
Ова Гора нема разговора (народне песме из околине Сврљига и Тресибабе). Забележио Радослав Раденковић. 22/1982. бр. 4-5, стр. 73.
