[Ој Јоване Београђанине]
Ој Јоване Београђанине,
Да л’ си жењат, ели ће се жениш?
Несам жењат, мислим да се женим,
Ћу да узнем девет брата сестру,
Девет брата и девет братанца, 5
Да ме викав девет шуре зете,
Девет шуре и девет шурњаје.
Тој дочуше девојкина браћа,
Направише кулу од кремена,
А пенџери од мермер камена, 10
Затворише њину милу сестру.
Сипаше јој девет оке бисер:
Нижи сестро за девет године.
Низала је за девет године,
Много ву се њојзе додијало, 15
Укачи се у кулу високу,
Па закука т’нко гласовито:
Дај ми боже лето кишовито,
Кишовито и тој грмавито,
Да раскине кулу од кремена, 20
И пенџере од мермер камена.
Дај ми боже крила лабудова,
Да одлетим Јованови двори.
Врло се је богу дожалело,
Па он даде лето кишовито, 25
Кишовито и тој грмавито,
Те растури кулу сд кремена,
И пенџере од мермер камена,
Па ву даде крила лабудова,
Те одлете Јованови двори. 30
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
