[Ој, ливадо, зелена ливадо]
Ој, ливадо, зелена ливадо,
Што зелена оста некошена,
На средини мало прокошена.
Туна сједи Јово и Мерима,
Јово сједи, ситну књигу пише, 5
А Мерима ситан везак везе.
Јово Мејри до три грија каже:
Једно гријех говорит' што није,
Друго гријех кудити ђевојку,
Треће гријех љубити ђевојку, 10
Љубити је па је не узети.
Тијо Мејра Јови проговара:
— Грије' кажеш, а о њима радиш,
Мене љубиш, узети ме нећеш.
— Оћу, Мејро, живота ми мога, 15
Живота ми и мога и твога.
Таман они у ријечи били,
Док ето ти Јованове сеје:
— Хајде, Јово, тебе жени мајка,
Довела ти Ружицу из села, 20
Љепша, већа од твоје Мериме.
— Нећу, сејо, живота ми мога,
Живота ми и мога и твога!
Оде сеја кући невесела.
Мало било, за дуго не било, 25
Док ето ти Јованове мајке:
— Хајде, Јово, тебе жени мајка,
Довела ти Ружицу из села,
Љепша, већа од твоје Мериме.
— Нећу, мајко, живота ми мога, 30
Нећу кући, нећу се женити,
Нећу моју Мејру оставити.
— Хајде, Јово, проклета ти рана,
Којом те је мајка одранила.
Тијо Мејра Јови проговара: 35
— Иди, Јово, проклеће те мајка!
Оде Јово кући невесело.
Кад је био двору на помолу,
Миле сеје коло ухватиле,
Миле снаје пјесму запјевале. 40
Оде Јово право на чардаке
Па он леже у меке душеке
Па говори својој милој мајци:
— Обуци ми танану кошуљу
Што је мени моја Мејра ткала, 45
Није ткала, него саљевала!
Опаш’ те ми свилене појасе
Што је мени моја Мејра ткала
Није ткала него саљевала!
Не нос' те ме ситнијем сокаком, 50
Већ ме нос’те пољем широкијем
Не би л' мене моја Мејра вид'ла,
Не би ли ме Мејра ожалила!...
То изусти, а душу испусти.
Однеше га пољем широкијем. 55
Док су Јови раку ископали
И Мејри су сандук саковали,
Напоредо њих су сахранили,
Кроз гробове руке протурили
И у руке јадике јабуке 60
Да јадују мајке довијека.
