Ој, Ужице, мали Цариграде
Ој, Ужице је песма коју су ужичке турске буле испевале када су се Турци 1862. године морали иселити из Ужица у Босну. По предању, турске каде су тада изашле на Теразије у Ужицу и плачући падале на земљу и љубиле је, певајући, у традиционалном ужичком десетерцу, ову севдалинку.
Текст
[уреди]Ој, Ужице, (два пута) мали Цариграде, (два пута)
кроз тебе се (два пута) проћи не могаде (два пута)
од зумбула (два пута) и од каранфила, (два пута)
од момака (два пута) и од дјевојака, (два пута)
од мириса (два пута) ђула и босиљка, (два пута)
од уздаха (два пута) л'јепих дјевојака. (два пута)