„Ој, Милене, мило име,
Мило ли те за девојче?“ —
„Мило мило како неје!
Синоћ пројдо из кафане,
Она стоји пред капију. 5
Ја му реко: „Дсбро вече“,
Оно мене: „Дојди вече!“
Ја не ото баш тој вече,
Но отидо друго вече.
Девојче се расрдило 10
И капије затворило,
Љуту стражу поставило:
Ред су дуње, ред јабуке,
Кад си легнем да миришем,
Кад се дизам да уздишем, 15
Да се сећам за девојче.
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 253.
