Очев савет
Очев савет
Кад се једном будеш нашо, сине мили,
С друговима својим у борби за крухом,
Тада нек ти душу једна мисо крили:
Да не клонеш духом!
Неправда, пак, силних кад снађе тебе,
Ти је одби снажно, и недај јој маха,
А окове њене раскидај са себе
Снажно и без даха!
Својих светих права свестан увек да си.
Срце нек ти пламом за осветом куца,
И мишицом нека, када дођу часи,
Ропски оков пуца!
А кад мишица, верна као челик јака,
Буде те издала, - а ти, чедо моје,
Не жали живот, - јербо борба свака
Тражи жртве своје. . .
|