Оток
Кад се појави тврд оток на образу, у Левчу кажу да се то место „убјентило“ и против тога бају. Бајач узме оштар камен или нож, одведе болесника на трупац где се секу дрва, и укрштајући каменом преко отока говори басму (бр. 351).
Када се изговара басма бр. 350, замахује се секиром на отечено место.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 410.