Осмех

Извор: Викизворник
Осмех
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1856. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Осмех

Волим слушат' морскијех таласа
Страховиту смртоносну јеку
И ножева крвожедну секу
И лајање несношљивих паса;

Волим чути грома лелек пусти
И урлање лавова свирепо —
Него осмех умерени лепо
С човечијих танких слушат' усти.

Море дави, страшно лав уједа,
Сабља сече, грмећ' гром обара —
Ал' толико покора не ствара,
Као осмех човечијег једа.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.

Извори[уреди]

  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 17.