Осили се...
Осили се... Писац: Ђура Јакшић |
песма је написана 1861. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Осили се...
Осили се тигар, љута звери,
С краја на крај света претрчава,
Кораком га крвавијем мери,
Границе му огњем означава.
У пурпур се челик обукао,
На њему се ситна зрна сију:
Црвен пурпур у крви је ткао,
Ситан бисер хара из очију.
Цвили, пишти малена нејачи,
Крв косовска тече са ножева;
На Мохачком ломиду се мачи,
Већ на Бечу живи огањ сева...
Сад још Гора Црна му остаје,
Њу да крвљу ђаурском ишара —
Силног цара крвав престо да је,
Оклен грешну земљу да покара.
Синџир носи, робље да окива;
Бритку палу, да главе одсеца;
Још о робљу срногорском снива,
А о стени слаба нога клеца.
Па где хтеде престола да стече,
Ту се, силан, на колени гледи;
А где хтеде сабљом да посече,
Свога срца кап потоњу цеди.
А на стени кршевите горе
Орловићи размахују крила,
О крвавим вековима зборе:
»Ко је силан, не зна шта је сила!«...
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|