Освојење Новога
Књигу пише Лауд генарале,
Од Дубице града бијелога,
Тер је шаље к Новом бијеломе,
А на руке Церић капетану
У књизи му 'вако бесједио: 5
О комшија, Церић капетане,
Пошаљи ми кључе од Новога
„Да не трошим праха ни олова,
„И не кварим града од камења,
„Да не рушим мјеста госпоцкога, 10
„И не цвјелим по граду сирота!“
Књигу штије Церић капетане,
Књигу штије, другу одписује,
Тер је шаље до Дубице града,
А на руке Лауд генералу: 15
„Фала, фала Лауд генерале,
„Кад ти жалиш праха и олова!
„Док су мени по Босни градови;
„Од Травника, тер до Бића града,
„А од Јајца, тер до сињ'јег мора, 20
„Имам доста праха и олова,
„И заире за годину дана,
„Не боим те с' Лауд генерале,
„Јер ће мени добра помоћ доћи:
„Мемед паша од б'јела Дунава, 25
„И са њиме Турци Краишници,
„Краишници као мрки вуци!“
Књигу штије Лауд генерале,
Књигу штије по носу се бије;
Сву господу себи дозиваше, 30
Тер казује шта му Церић пише.
Гротом се је старац несмијао,
И господи тио бесједио:
„Нуто Церић, силеџије старог,
„Да се отме мени у Новоме! 35
„Моја мене не родила мајка,
„Нити круна за дику држала,
„И тако ми светог Гедеона,
„Не ћ' у Новом духана пушити,
„Нит у Новом, нит у Градишкоме. 40
„Ако Бог да ни у Биограду!“
Пак ти скочи на ноге јуначке,
Војску води к Новоме бијелом,
Он ископа тешке меденице,
и намјести велике топове, 45
Нови бије са четири стране,
Ope с' куле, руше се бедеми,
Стоји јаук по граду сирота,
Они куну Церић капетана,
Сузе роне, овако говоре: 50
„О Церићу, да од Бога нађеш,
„Зашт' расрди великог везира,
„Пак сад неда ни сиротам' мира,
„Н'jеси л' чуо да од Бога нађеш,
„Што су теби казивали људи: 55
„Да је Лауд старац јуначина,
„Који но се не боји Турака,
„Камо ли ћеш ти с њим бојак бити,
„И љуту му главу придобити,
„Јеси л' чуо, ђe казују деца, 60
„Када нам је пропала Дубица!“
