Опроштај (Јован Грчић Миленко)
| Опроштај Писац: Јован Грчић Миленко |
Па доста нек је, песмице моје!
У души мојој пролеће младо
Верно је каз’ло природне боје.
Усхитом живим пев’о сам слику
Што ми је негда у Фрушкој сјала;
Пев’о сам зраке пролетње душе,
Која ме и сад тешити стала.
О, лепа Фрушко, пролећа сејко!
Ти си ми, ти си пред оком била
Кад мис’о лака, кад мис’о ведра
Науми спеву да пусти крила.
Облаке златне, детињско цвеће,
Спомен је ређ’о тихо и тајно;
А ја сам пушт’о песму, нек слеће
У доба оно, премило, сјајно!
Па здраво да си, пролеће младо!
Осветли спе̑вак у певца твога!
Пожели с њиме да скоро певне
Пролетњу песму народа свога!
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 198
|