Опомена
Изглед
Опомена Писац: Војислав Илић |
Опомена
О, свенуће кратко миље — слађано,
И престаће бурно доба млађано,
Кô звук песме, што се хори весело,
Или цвеће, што је давно увело.
Зашто стрепиш, мила моја грлице,
И обараш сјајне очи, звездице?
Што румениш — кад ти песма лагана
Зажубори бајно име — драгана!
Ах, победи срца твога страх и стид,
Веселији, слободнији узми вид:
Јер је љубав тако слатка, пламена,
А младост је врло кратка времена.
И кад свене бурно доба млађано,
Тек сећање заостаје слађано,
Што нам буди хладне груди весело,
И жубори као цвеће увело...
новембар, 1881 год.)
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 118.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|