Оплач Симе Милутиновића
| Оплач Симе Милутиновића Писац: Јован Илић |
Оплач Симе Милутиновића
(При укопу говорено)
Mрак наступи — крвна муња с'јевну
Авај стр'јело! зар у срце наше?
Та докле ће злобне коби ваше,
Ћуд над нама освећиват гњевну?
Да ни Дана, ким се сав св'јет тјеши
Мирно нама пробавити није;
Нав'јек горке Срб да сузе лије:
То је, то је чим нам судба спјеши.!
Смртни! баци тамни поглед доље,
Познај горку судбу твоју боље,
И сујету трошног твога т'јела.
Сан и магла пред нама се пружа,
Самртности све обима стужа :
»Добра дјела тек остају ц'јела«.
Чим се гордиш, ти Србијо тужна?
Паде в'јенац дичне славе твоје,
Чојковића у окриље своје
Смрт однесе кано роба сужна!
Оног који небо с земљом споји,
Кој' се диже врх звјездана свода,
А на дику свег српскога рода:
Прах и пепо сад пред нама стоји!
Св'јећо славе, утрни, не гори,
Срце тужно у камен се створи,
Јера нема, нема више њега.
Чојковића изгубисмо славног,
Коме земља не породи равног,
Док је св'јета и сунца Божјега.
Напомене[уреди]
- Ова песма издата у: Подунавка 1848, бр. 2; Пјесме 1854.
Извори[уреди]
- Јован Илић: Целокупна дела, страна 40 - 3741 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|