Опет харамбаша и хајдуци
Укорио харамбаша своје хајдуке: какви сте ви јунаци и моја у муци дружина, кад бих се окладио у што гођ хоћете, да ни једноме од вас није пунана ни мала ни велика пушка. Сви хајдуци погледају на прашнике и мале и велике пушке, — кад ли свака хазур да би у свог оца упирила, ка'но ти у хајдука, па му сви одговоре: валај хоћемо! У којега се нађе
пунана ти њему тесту Фишека, а у кога не буде пунана он тебе. — Тако — тако, сви пристану. Харамбаша почне једну по једну редом пушку узимати па сваку са својом шипком
обидовати, и свака се нађе као што су хајдуци рекли. — Питам вас, ко је добио опклад? — Богме хајдуци, а да ко? — Није истина, него харамбаша. За што ако је био у свакој пушци по Фишек, није ни једна била пунана са дна у врх цијеви.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 203.