Три ђевојке друговале,
Чемерико Фато,
Јадовито злато,
Црнооко око,
Пољубих те, Фато, 5
И тебе и ту до тебе.[1]
Једна другој говорила,
Шта би која најволија.
Најстарија говораше:
"Ја бих мајку најволија." 10
Друга је говорпла:
"Ја бих прстен најволија."
А трећа је говорила:
"Ја бих драгог најволија."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 324-325.
