Клела се ђевојка
Вјенца не носити,
И винца не пити,
Ни рабра љубити;
Ал' кад ми је доша' 5
Вес'о Ђурђев данак.
Каја се ђевојка
В'јенца не носити:
"Ах! тешко си мени
"Младој неудатој! 10
"Што се завјетовах,
"В'јенца не носити."
А кад ми је дошло
Л'јепо виноберје,
Каја се ђевојка 15
Винца да не пије:
"Ах! тешко си мени!
"Лудо л' с' завјетовах,
"Да винца не пијем!"
А кад ми пак доше[1]20
Дуге зимске ноћи,
Каја се ђевојка
Рабра да не љуби:
"Ах, тешко си мени,
"Мој луди завјете: 25
"Што л' се завјетовах
"Рабра не љубити!"
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 350-351.
