Обвила се бела лоза винова
Око града око бела Будима;
То не била бела лоза винова,
Већ то било двоје мили и драги,
Они су се у младости састали, 5
А сада се у невреме растају,
Једно другом на растанку говори:
"Пођи, душо, пођи, срце, у напред,
"Ти ћеш наћи једну башчу грађену,
"И у башчи бокор руже румене, 10
"Ти узбери један стручак ружице,
"Па га метни у недарца до срца!
"Како вене онај стручак ружице,
"'Нако вене срце моје за тобом."
Оно друго на растанку говори: 15
"А ти пођи мало, душо, у натраг,
"Ти ћеш наћи једну гору зелену
"И у гори бунар вода студена,
"У бунару један камен мермера,
"На камену једна чаша сребрна 20
"И у чаши једна груда снежана;
"А ти узми ону груду снежану,
"Па је метни у недарца до срца:
"Како копни она груда снежана,
"Нако копни срце моје за тобом." 25
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 418.
