Мајка Мару кроз три горе звала
(Бајер башка, Рушка гора
Српска бити мора.)
Јеси л' Маро, убјелила платно?
-
Ннјесам мајко, ни до воде дошла:
-
Драги ми је воду замутио!
-
Кун' га мајко, и ја ћу га клети!
-
Тавница му моја њедра била:
-
Б'јеле руке синџар око врата.
-
Мила моја, он се удавио!
-
Мајко моја, врућом погачицом;
-
Мнда моја, он се објесио!
-
Мајко моја, мени око врата;
-
Мила моја, пушка га убила!
-
Мајко моја, у те погодила:
-
Мила моја, вода га одн'јела!
-
— Мајко моја, к мен’ га донијела!
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 87-88.
