Опет мајка и кћи

Та ено га, нено, гди дрма на врати,
Издрмао пола кључанице,
Зубма шкрипи, курцем врата креће
Оћу ли му отворити врата?"
"Отвор', отвор', ћерко, проклета не била
Док је мајка твога доба била,
До зоре је девет намирила
И откала трополу поњаву!"