Иде јесен, иде удо време,
Мени моја мајка поговара
Да ме младу на јесен удаду,
Ал' не даду у село за дику,
Већ у друго за маторог чику. 5
Ди ће чика мени бити дика
Кад ми чика није ни прилика?
Чика оће силом да с' помлади:
Сваког свеца бркове сасеца,
Брије браду да закрпи главу. 10
Чика има на женидбу сина:
Ја ћу љубит' чикинога сина,
А на чику ни гледати нећу.
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 308.