Опет Секул и Герзелез

0001 Вино пије кога ође није,
0002 вино пију до два побратима
0003 у Косову пољу пространоме:
0004 једно ми је Ђерзелез Алија
0005 а друго је војевода Јанко
0006 вино пише док се понапише,
0007 јагодице док им зарујише,
0008 но говори војевода Јанко:
0009 "О мој побро, Ђерзелез Алија!
0010 Не би л’ мене нешто послушао,
0011 а одавле те до у Косово?
0012 Е ја имам сестрића мојега,
0013 а сестрића Бановић-Секулу,
0014 често иде у поље Косово,
0015 чешће носи од Турака главе,
0016 јесте, дите лудо и млађахно,
0017 нејма њему до седам годинах,
0018 ево данас тек година данах,
0019 шездесет је донесао главах
0020 а толико живијех довео,
0021 ено му их свијех у тавници,
0022 све турскога љута крајишника,
0023 ја се бојим хоће погинути,
0024 но не би л’ га, побре, препануо,
0025 препануо а не погубио
0026 да не ходи на мејдане често."
0027 Њему вели побратим Алија:
0028 "И даље б’ те, побре, послушао."
0029 Тако су се оба раздвојили,
0030 кад ли дође Јанко војевода
0031 ка његову, ка бијелу двору,
0032 Јанко пушти гласита телала
0033 у његову страховиту војску:
0034 "Није л’ мајка родила јунака
0035 да отиде у поље Косово,
0036 да уходи Ситници бродове
0037 и Шарици врхе и долове,
0038 бојати се војсци од Тураках."
0039 Сви јунаци бише и невјешти,
0040 теке стидно у земљу погл’аше,
0041 ма не гледа Бановић-Секуле,
0042 до ујаку међу очи црне:
0043 "О мој ујко, војевода Јанко!
0044 Ја ћу поћи у Косово равно
0045 да уходим Ситници бродове,
0046 Шари гори врхе и друмове."
0047 Њему збори војевода Јанко:
0048 "Ајде синко, мој сестрићу млади,
0049 Хајде мудро, не погини лудо,
0050 дођи брже него други може."
0051 Довати се Бановић-Секуле,
0052 довати се вранца претилога,
0053 бацио се вранцу на рамена,
0054 у гриву му био прогрезнуо
0055 па одагна у поље Косово,
0056 кад ли стиже у Косово бојно,
0057 али поље магла притиснула,
0058 до из магле добар јунак виче:
0059 "Није л’ окле каквога јунака
0060 у крваву пољу Косовоме
0061 да поможе умријет Турчину,
0062 да јуначку посијече главу,
0063 да му коња узме и оружје,
0064 у ћемеру хиљаду дукатах?"
0065 То зачуо Бановић-Секуле
0066 па Секула ш њиме говораше:
0067 "О чу ли ме, у магли јуначе!
0068 Ја ћу теби помоћ’ умријети."
0069 Но говори и з магле Турчине:
0070 "Ај тако ти, у магли витеже!
0071 Који јеси, каж’ ми с’ по имену?
0072 Еда ли си војевода Јанко,
0073 оли јеси Краљевићу Марко,
0074 да л’ нијеси Милош-Обилићу,
0075 ол’ крилати Реља Бошњанине,
0076 или си ми Косанчић-Иване,
0077 нијеси ли Топлица Милане,
0078 да ја знадем од ког ћу мријети."
0079 Но говори Бановић-Секуле:
0080 "Ај тако ми из магле Турчине!
0081 Баш од тога није ниједнога,
0082 но дијете Бановац Секуле,
0083 мио сестрић од Сибиња Јанка
0084 који ће ти помоћ’ умријети."
0085 Тако доба мало постануло
0086 из магле је Турчин испануо,
0087 на Дундулу коњу великоме,
0088 сиједа му брада до појаса,
0089 у глави му зуба ђавољега,
0090 крваве му очи обадвије,
0091 голу сабљу носи у рукама,
0092 под њиме се црна земља тресе;
0093 кад га згледа Бановац Секуле
0094 одиста се препануло дите,
0095 но удари својега вранчића,
0096 удара га чизмом и мамузом,
0097 приудара троструком канџијом,
0098 те побјеже правце низ Косово,
0099 но му Турчин утећи не дава,
0100 бржи му је Дундул од вранчића,
0101 савија га отуд и одовуд,
0102 голу сабљу к уш’ма му доноси,
0103 ласно дите погубит могаше,
0104 баш могаше, али не хоћаше,
0105 тек препаде Бановић-Секула,
0106 у страху се маши буздована,
0107 у страху га преко себе бачи -
0108 враг унесе и несрећа црна,
0109 удри старца међу очи грдне,
0110 паде Турчин под коња витеза,
0111 то не виђе Бановић-Секула
0112 но побјеже док утећи може,
0113 он побјеже низ Косово равно
0114 до табора својега ујака,
0115 мимо чадор војеводе Јанка,
0116 до чадора крволије Марка,
0117 у то за њим Јанко ујачина:
0118 "Што ми бјежиш, мој сестрићу млади!
0119 Љто си свога уморио вранца,
0120 буд’ пред тобом никог не видимо,
0121 ни за тобом ко те ћера има,
0122 од ког бјежиш, кога ли то гониш?"
0123 Тада ми се устави Секула,
0124 отиде му јаде јадовати
0125 од кога је јунак утекао,
0126 како ли се топузом бачао
0127 и како је отле побјегао,
0128 већ га није одзад опазио,
0129 а ни сам се веће не обзир’о.
0130 Но говори војевода Јанко:
0131 "Бог т’ убио, Бановић-Секула!
0132 Погуби ми мога побратима."
0133 Ал’ му збори војвода Милошу:
0134 "Бог ти дао, Бановац Секула!
0135 Кад си њега јунак изгубио,
0136 то је главом Ђерзелез-Алија,
0137 и ја сам га ћео изгубити,
0138 до имађах од њег’ погинути."
0139 Отле натраг пошли у Косово,
0140 каде били насред Косовога,
0141 ал’ ево ти Ђерзелез-Алије,
0142 мртав спава у зеленој трави,
0143 из крви му вири брадурина.
0144 Секул узе коња и оруже
0145 и остало што при њему наш’о,
0146 пак му грдну посјекао главу.
0147 Хоће Секул радосна му мајка,
0148 тек топуза ноћ’ не мог’о свога,
0149 ал’ и беж њег’ посље војеваше,
0150 бољи јунак од Јанка бијаше.
0151 На младима свијет остајава.

Извор

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]