Опет Марко и Филип
0001 Вино пије Митар од Удварја,
0002 у Маџару граду великоме
0003 са онијем Филип-Маџарином.
0004 Вино пије у вину се фали:
0005 "А да би ме не родила мајка,
0006 но кобила што мога дорина,
0007 до тридесет сам главах посјекао,
0008 све тридесет српскијех војводах,
0009 а тако ме не родила курва,
0010 још ћу посјећ три спрске војводе:
0011 посјећи ћу Рељу и Милоша
0012 и курвића Марка Краљевића."
0013 Но му вели Дмитар од Удварја:
0014 "Не фали се, Филип-Маџарине!
0015 Е ћеш посјећ три српске војводе,
0016 е ћеш посјећ Рељу и Милоша
0017 и курвића Марка Краљевића,
0018 да би мене не шчекала мајка,
0019 три пута сам братимио Марка,
0020 е да мене не погуби Марко,
0021 не погуби Марко по незнању."
0022 До вели му Митар од Удварја:
0023 "Чујеш мене, Филип-капетане!
0024 Да би мене курва не родила
0025 ја то хоћу повиђети Марку."
0026 Ал’ му вели Филип-капетане:
0027 "Курво једна, Митар од Удварја!
0028 Ако нећеш повиђети Марку."
0029 Јунак бјеше Митар од Удварја,
0030 јунак био, на ноге скочио,
0031 па посједе претила дорина,
0032 оћера га ка Прилипу граду,
0033 када дође пред бијелу кулу,
0034 а пред кулу Краљевића Марка,
0035 па закуца халком на вратима:
0036 "Јеси л’ дома, Марко побратиме?"
0037 Скочи санан у кошуљи Марко,
0038 скочи санан каконо помаман,
0039 голу сабљу носи у рукама
0040 па потрча низ бијелу кулу:
0041 "Који куцаш халком на вратима?"
0042 Али виче Митар од Удварја:
0043 "Немој мене, Марко, погубити,
0044 погубити, Марко, по незнању."
0045 Њему Марко врата отворио,
0046 ђе се срела до два побратима
0047 руке шире у лица се љубе,
0048 питају се за мир и за здравље,
0049 дора води у подруме Шарцу,
0050 свога побра кули на чардаке,
0051 за готову софру засједоше,
0052 пију вино и бистру ракију,
0053 залагају сваку ђаконију,
0054 О свачему побре бесјеђаху,
0055 докле рече Митар од Удварја:
0056 "Ти не питаш, Краљевићу Марко"
0057 Ти не питаш, ја ти не казујем,
0058 што сам, побро, ноћас долазио."
0059 До му вели Митар побратиме:
0060 "Намјерих се у Маџара града,
0061 у дворове Вилип-Маџарина,
0062 пије вино, у вину се вали,
0063 е је тридесет посјекао галвах,
0064 све тридесет српскијех војводах,
0065 још се Филип фали капетане,
0066 да ће посјећ’ три српске војводе,
0067 да ће посјећ’ Рељу и Милоша
0068 и сокола Марка Краљевића."
0069 Но му вели Марко Краљевићу:
0070 "Сједи, Митре, богом побратиме!
0071 Сједи, побро, да пијемо вино
0072 докле сване и сунце огране."
0073 А кад свану и огрија сунце,
0074 но да видиш Марка Краљевића,
0075 он се свлачи пак се преоблачи
0076 а острицу сабју припасао,
0077 пак отиде у подруме Шарцу,
0078 извео је претила Шарина,
0079 па донесе један мјешчић вина,
0080 објеси га седлу о ункашу,
0081 с друге стране топузину тешку
0082 да не крива ни тамо ни амо,
0083 тад’ се тури Шарцу на рамена,
0084 оћера га земљом по ћенару,
0085 а кад био на воду Ситницу,
0086 на Ситницу тридест ђевојаках,
0087 бијелиле на бјелилу платно,
0088 до им Марко помоћ називаше:
0089 "Божја помоћ, тридесет ђевојаках!"
0090 "Бог дај буди, незнана делијо,
0091 на шарену коњу великоме!"
0092 Још им вели Краљевићу Марко:
0093 "Ој бога ви, тридесет ђевојаках,
0094 оли вас је нетко узаптио
0095 те се јадне удат не смијете,
0096 ол’ сте собом срећу изгубиле
0097 те сте тако грдно осједиле?"
0098 Њему веле тридесет ђевојаках:
0099 "Ој бога ни, незнана делијо!
0100 Ми нијесмо срећу изгубиле
0101 него јесмо младе робињице,
0102 робињице Филип-капетана
0103 у Маџару граду бијеломе.
0104 Ко запроси лијепу ђевојку
0105 иште Вилип стотину дукатах."
0106 До им вели Марко Краљевићу:
0107 "О бога ви, тридесет ђевојаках!
0108 Је ли дома Филип Маџарине?"
0109 Него вели тридесет ђевојаках:
0110 "Није дома Филип-капетане,
0111 но је Вилип јунак у ковача
0112 те он кује сабљу гунгулачу
0113 да изгуби Краљевића њоме,
0114 јест’ ни жао на свијету Марка,
0115 нејма Марко но један у мајке."
0116 До им вели Марко Краљевићу:
0117 "Ђе су двори Филип-капетана?"
0118 "Ласно му је погодити дворе:
0119 ћерај коња пред врата од града,
0120 а кад дођеш на врата од града,
0121 обрни се с десна у лијево,
0122 ђе ти видиш понајвишу кулу
0123 покривену тешкијем оловом,
0124 а пред кулу јела пободена,
0125 под јелом је Вилипова љуба,
0126 везе везак млада на ђерђефу."
0127 Кад то зачу Краљевићу Марко,
0128 гарну Шарца шјајном бакрачлијом,
0129 оћера га ка Маџару граду,
0130 а кад дође на врата од града,
0131 обрну се с десна у лијево
0132 док је билу кулу угледао
0133 ђе је пуста кула надмашила
0134 покривена тешкијем оловом,
0135 а пред кулу јела пободена,
0136 туда Марко нагони Шарина,
0137 докле дође пред бијелу кулу,
0138 ту он нађе Филипову љубу,
0139 везе млада везак на ђерђефу,
0140 њој је Марко помоћ називао:
0141 "Снахо моја, Филипова љубо!
0142 Ђе је мене Филип побратиме?"
0143 Но му вели Филипова љуба:
0144 "Ид’ отоле, гола дервишино!
0145 С такијем се Вилип не братими,
0146 таке Вилип шаље за говеђу."
0147 До јој вели Марко Краљевићу:
0148 "Снахо моја, Филипова љубо!
0149 донес’ мени Филипова вина!"
0150 Но му вели Вилипова љуба:
0151 "Ид’ отоле, јадна будалино!
0152 Јоште таких не пију му вино,
0153 до јунаци и господичићи!"
0154 Ал’ Марко се насрдио био
0155 те је руком једном урадио,
0156 три пута се млада преметнула,
0157 три јој бјела саломио зуба,
0158 покида јој злаћене ђердане
0159 па их тури у шпаг од доламе
0160 па је њојзи ријеч бесједио:
0161 "Снао моја, Вилипова љубо!
0162 Када Филип побратиме дође,
0163 нека за мном у механу пође
0164 да пијемо вина црвенога
0165 за ђердана испод грла твога."
0166 Па отоле закрочи Шарина,
0167 оћера га низ Маџара града,
0168 кад га догна пред механу винску,
0169 пред механу осједе Шарина,
0170 за дирек је привезао Шарца.
0171 Он уљезе пред механу винску
0172 па извади злаћена ђердана
0173 па га Марко на бачву турио,
0174 уз бачву је плећи прислонио,
0175 механџији ријеч бесједио:
0176 "Механџија, уточи ми вина
0177 да напојим себе и Шарина!"
0178 Механџија наточи му вина
0179 те се Марко мало напојио,
0180 пије Марко и даје Шарину,
0181 механџији ријеч бесједио:
0182 "Отиђи де там’ до симиџије,
0183 донеси ми бијела симита,
0184 понеси му топуз у залогу."
0185 Он бијаше послушао Марка,
0186 упртио тешку топузину,
0187 од механе винске упртио
0188 док је дош’о до у симиџије,
0189 три пута је под њом починуо,
0190 симиџији ријеч бесједио:
0191 "Мене јесте оправио Марко
0192 да ми дајеш бијела симита,
0193 а залог ти тешка топузина."
0194 Симиџија њему говорио:
0195 "Носи врага са мојег прага,
0196 нећу ти му паре ни динара!"
0197 Механџија упрти симита,
0198 симиџија тешку топузину,
0199 а кад дошли у механу винску,
0200 пије вино Краљевићу Марко
0201 а залага бијела симита.
0202 Ма сад ћу ти за Филипа причат,
0203 дође Филип двору бијеломе,
0204 нађе сузну и крваву љубу,
0205 три јој биј’ла саломљена зуба,
0206 до јој вели Филип-капетане:
0207 "Што је, љубо, да од бога нађеш!
0208 Љто си мене сузна и крвава,
0209 ко је тебе зулум учинио?!"
0210 Све му љуба по истини каже:
0211 "Ође дође гола дервишина
0212 на шарену коњу великоме,
0213 божју ми је помоћ називао:
0214 "Божја помоћ, Филипова љубо!
0215 Ђе је мене Филип побратиме?"
0216 А ја сам му грдно бесједила:
0217 "Ид’ отоле, гола дервишино!
0218 С такијем се Вилип не братими,
0219 таке Вилип ћера говедима,
0220 да чувају по лугу говеда."
0221 Па опет ми Марко говорио:
0222 "Снахо моја, Вилипова љубо!
0223 Донеси ми Вилипова вина,
0224 ја сам јунак жедан и уморан."
0225 А ја сам му грђу бесједила:
0226 "Ид’ отоле, гола дервишино!
0227 Таки вино не пију Вилипа,
0228 до јунаци и господичићи."
0229 Ал’ се она кила насрднула,
0230 три ми биј’ла саломила зуба,
0231 покида ми злаћане ђердане
0232 па их тури у шпаг од доламе,
0233 у мени ти поздрав оставио:
0234 "Када Вилип побратиме дође,
0235 нека замном у механу пође
0236 да пијемо вина црвенога
0237 за ђердана испод грла твога."
0238 До јој вели Филип-капетане:
0239 "А не бој се, моја вјерна љубо!
0240 То је курва Краљевићу Марко,
0241 сад ћу њему донијети главу."
0242 Припасује сабљу гунгулачу,
0243 и својега закрочи гунгула,
0244 наћера га низ Маџара града,
0245 кад га догна пред механу винску,
0246 неда Шарац уљест у механу,
0247 но му вели Краљевићу Марко:
0248 "Дура Шаро, дура, добро моје!
0249 Пушти амо Филип-капетана
0250 да пијемо вина црвенога."
0251 Но њему се уклонио Шарац,
0252 он уљезе у механу винску,
0253 пак је њему Марко бесједио:
0254 "Сјед’ Филипе, не замећи кавгу,
0255 да пијемо вина црвенога
0256 за ђердана твоје вјерне љубе."
0257 Но не даде ђаво мировати,
0258 он је Марка једном ударио,
0259 а Марко му ријеч бесједио:
0260 "Не плаши ми бухе по кошуљи!"
0261 До га другом Вилип ударио,
0262 у десну га погодио руку,
0263 у руци се чаша намјерила,
0264 чаша паде, а просу се вино,
0265 но и соко наједи се Марко
0266 па од земље на ноге скочио,
0267 а острицу сабљу доватио
0268 те Вилипа једном ударио -
0269 на двије га поле пресјекао,
0270 у земљи је сабљу уставио.
0271 Куми јадан механџија Марка:
0272 "А за бога, господине Марко!
0273 Ти истури њега из механе,
0274 на поклон ти што с’ попио вина,
0275 паре тебе ни динара нећу."
0276 Довати га Краљевићу Марко,
0277 главу тура у зобницу Шарцу,
0278 за Шарина привеза гунгула
0279 па се Шарцу тури у рамена,
0280 наћера га у Маџара града,
0281 а кад дође пред бијеле дворе,
0282 нађе јадну Вилипову љубу,
0283 она везе под јелом зеленом,
0284 везе млада на ђерђефу везак,
0285 он извади из зобнице главу
0286 те јој Марко у криоце бачи:
0287 "Снахо моја, Вилипова љубо!
0288 Прије сам ти жалост учинио,
0289 сад нај тебе о’ злата јабуку."
0290 Кад је она сагледала главу,
0291 писну млада како змија љута,
0292 на то соко Марко не гледаше,
0293 до узиде на бијелу кулу
0294 и велико благо покупио,
0295 покупио пак је запалио,
0296 па отале закрочи Шарина,
0297 наћера га кроз Маџара града,
0298 а кад био на воду Ситницу,
0299 ту ми срете Рељу и Милоша,
0300 они иду да потраже Марка.
0301 Отоле се побре поврнуше,
0302 а одоше двору бијеломе
0303 те наједно испивају вино.
0304 Како тада, тако и свакада,
0305 весела им мајка и дружина!)
