Опет Марко Краљевић и Филип Шокчић

0001 Вино пије Шокчићу Филипе,
0002 Вино пије, а у руке гледи,
0003 Па је ’вако њиме беседио:
0004 ”Руке моје, млогог сте згубиле,
0005 Јошт се вади сабља из корица
0006 На онога Краљевића Марка!”
0007 То зачуо Краљевићу Марко,
0008 Коња језди Шокчићевом двору,
0009 Па беседи Шокчићевој љуби:
0010 ”Бога теби, Шокчићева љубо,
0011 Је л’ у двору Шокчићу Филипе?”
0012 Беседила Шокчићева љуба:
0013 ”Ид’ одатле, незнана делијо,
0014 Свака шуша за Шокчића пита!”
0015 Плану јунак Краљевићу Марко,
0016 Па удара Шокчићеву љубу –
0017 Колико је лако ударио,
0018 Три јој зуба у грло сасуо,
0019 Па он језди царевим друмовом.
0020 Њега срета Шокчићу Филипе,
0021 Па зачеше кавгу заметати,
0022 Ударише један на дургога
0023 Коњским гривам и прсам јуначким,
0024 Носише се три дебела сата.
0025 То је Марку и помучно било,
0026 Па беседи Шокчићу Филипу:
0027 ”Курвин сине, Шокчићу Филипе,
0028 Вино пијеш, а у руке гледиш
0029 И рукама овако говориш –
0030 ,Руке моје, млогог сте згубиле,
0031 Јошт се сама бритка сабља вади
0032 На јунака Краљевића Марка’,
0033 Па ја пођо да ти сабљу гледим
0034 Како ће се вадити на Марка!”
0035 У том ману сабљом и десницом,
0036 Те му русу одсијече главу.
0037 Оде Марко друмом пјевајући,
0038 Филип оста с сабљом дремајући.