Опет Вук Анђелијћ и бан Задранин

0001 Вино пије бане Задранине
0002 Усред Задра на бијелој кули,
0003 С баном пије тридесет Задрана;
0004 Кад се бане накитио вина,
0005 ’Вако оде њима бесједити:
0006 „Чујете л’ ме, тридест ђеце лудо!
0007 „Хоћу једну чету покупити,
0008 „Добру чету, три стотин’ Задрана,
0009 „Шњоме ћу се, ђецо, подигнути,
0010 „Спустићу се низ приморје равно
0011 „До бијела села Челебијћа,
0012 „А до куле Вука Анђелијћа,
0013 „Б’јелу ћу му кулу похарати,
0014 „Вјерну ћу му љубу заробити,
0015 „Погубићу Мића Анђелијћа,
0016 „Мила брата Анђелијића Вука;
0017 „Пак ћу отле чету повратити
0018 „У Удбињу у Турску крајину,
0019 „Не би л’ кака роба заробио.”
0020 Што је бане пијан говорио,
0021 То тријезан бане учинио:
0022 Он подвикну на граду тобџије,
0023 Опалише дванаест топова,
0024 Бане просу рушпе по калдрми,
0025 А глас оде по Задру бијелу,
0026 Састаде се три стотин’ јунака
0027 Под барјака бана Задранина,
0028 А бан гледа са бијеле куле;
0029 То је бану врло мило било,
0030 Па он слеће низ бијелу кулу
0031 И весео у дружину дође,
0032 А слуге му ата изведоше,
0033 Баница му донесе оружје,
0034 Када бане припаса оружје,
0035 Довати се ата доратаста,
0036 Оде с четом низ приморје равно.
0037 Добра бану срећа прескочила:
0038 Када дође селу Челебијћу
0039 Б’јелој кули Вука Анђелијћа,
0040 Али Вука дома не бијаше,
0041 Већ отиш’о с љубом у Котаре
0042 Побратиму Шарићу Цвијану,
0043 А на пусто кулу оставио,
0044 Те му бане кулу похарао
0045 И мила му брата заробио,
0046 Мила брата, Мића Анђелијћа;
0047 Па отале чету окренуо,
0048 Ноћом бане бјеше ударио
0049 У јацију кроз Турску Удбињу;
0050 И ту бану добра срећа била,
0051 Те сусрете тридест ђеце лудо,
0052 Ђе идаху млада из џамије
0053 А ћитапе носе под пазухом;
0054 Када ђеца чету опазише,
0055 Побацаше књиге по калдрми,
0056 Па стадоше млада да бјегају,
0057 Ал’ не даде бане бијегати,
0058 Но подвикну на своје јунаке,
0059 Поваташе тридест ђеце лудо,
0060 Одведоше Задру бијеломе,
0061 Бан их баца на дно у тавницу,
0062 Ђено лежи вода до кољена,
0063 А јуначке кости до рамена.
0064 Тако стаде за годину дана,
0065 Но пропишта Мићо Анђелијћу,
0066 Љуто пишти јутром и вечером
0067 И проклиње дане и године
0068 И Анђушу своју стару мајку,
0069 Која га је на свијет родила;
0070 ’Вако сужањ Мићо говораше:
0071 „Авај мене до Бога милога!
0072 „Ђе погибох јунак у тавници
0073 „За младости и љепоте моје
0074 „А код мога големога блага!”
0075 Тако сужањ Мићо сјетоваше,
0076 А мишљаше, нико га не чује,
0077 Но га зачу од Задара бане,
0078 Па подвикну Рада тавничара:
0079 „Доведи ми Мића Анђелијћа.”
0080 Хитро га је Раде послушао,
0081 Те отвори на тавници врата,
0082 И изведе Мића на авлију,
0083 Пита њега од Задара бане:
0084 „О мој сужњу, Мићо Анђелијћу!
0085 „Која ти је голема невоља,
0086 „Те ти пиштиш у мојој тавници?
0087 „Ал’ т’ је мало вина, ал’ ракије,
0088 „Ал’ је мало љеба бијелога?”
0089 Вели њему Мићо Анђелијћу:
0090 „Господару, бане Задранине!
0091 „Свашта доста у твојему здрављу,
0092 „Но је мене, бане, досадила
0093 „Та тавница кућа необична;
0094 „Но за Бога, бане Задранине!
0095 „Пушти мене из тавнице клете,
0096 „Ишти блага, кака тебе драго.”
0097 Ал’ говори бане Задранине:
0098 „Болан сужњу, Мићо Анђелијћу!
0099 „Мож’ ли мене откуп саставити,
0100 „Што ћу, сине, за тебе искати?
0101 „Да ми дадеш три товара блага,
0102 „И још до три коња из Удбиње:
0103 „Прво ђога Ковачине Рама,
0104 „И кулаша будалине Тала,
0105 „И вранчића Хрњетине Муја;
0106 „Јоште сабљу Јанковић-Стојана,
0107 „Што су на њој три балчака златна,
0108 „И у њима три камена драга,
0109 „Ваља, кажу, три царева града;
0110 „Јоште, сине, Мићо Анђелијћу,
0111 „Да ми пошље Анђелијћу Вуче
0112 „Његовога лака џевердана
0113 „И од паса двије пушке мале,
0114 „Штоно их је у Млетку ковао,
0115 „За њих дао хиљаду дуката;
0116 „И жутога хрта Дукађинца,
0117 „И десницу из рамена руку;
0118 „Па ћу тебе, сине, опростити,
0119 „И пуштити са дна из тавнице.”
0120 Кад то зачу Мићо Анђелијћу,
0121 Он заиска дивит и хартије,
0122 Да он Вуку ситну књигу пише;
0123 Бан подвикну своје вјерне слуге,
0124 Донесоше дивит и хартију,
0125 Оде Мићо ситну књигу писат’,
0126 А казује бана Задранине.
0127 Док му ситну књигу написаше,
0128 На брзо му књигу оправише.
0129 А кад Вуку ситна књига дође,
0130 Књигу учи, грозне сузе рони,
0131 Па се скочи од земље на ноге,
0132 И он узе три товара блага,
0133 Оде право у Турску Удбињу,
0134 Те он купи до три добра коња,
0135 За њих даде три товара блага;
0136 Па се врати у равне Котаре
0137 До бијеле Јанковића куле,
0138 Те купује сабљу у Стојана,
0139 За њу даде тридест кеса блага,
0140 Па отиде двору бијеломе,
0141 Спреми Вуче три товара блага,
0142 И он спреми лака џевердана,
0143 И од паса двије пушке мале,
0144 И жутога хрта Дукађинца;
0145 Пак добави од мора хећиме,
0146 Шћаше сјећи своју десну руку;
0147 Но се Вуче нешто присјетио,
0148 Не шће сјећи у рамену руке,
0149 Нити откуп брату оправити,
0150 Веће скиде господско од’јело,
0151 А обуче просјачке хаљине,
0152 Па на раме торбу и тојагу,
0153 Оде право Задру бијеломе.
0154 А дад дође Задру на капију,
0155 Оде просит’ од врата до врата,
0156 Докле дође пред банова врата,
0157 Па уиђе у авлију Вуче,
0158 Али њему Бог и срећа даде,
0159 Ево бана дома не бијаше,
0160 Већ отиш’о у лов у планину,
0161 А баница у зеленој башчи,
0162 Само сједи Кумрија робиња
0163 У авлији на зеленој трави,
0164 Она чува два банова сина;
0165 Њојзи Вуче Божју помоћ даде,
0166 Кумрија му боље приватила:
0167 „Добро дође, сужањ-невољниче!”
0168 Али вели Анђелијћу Вуче:
0169 „А за Бога, госпођа банице!
0170 „А за Бога! (Сви ћемо пред Бога).
0171 „Угледај ме, сужња невољника!”
0172 Ал’ бесједи Кумрија робиња:
0173 „Стани мало, сужањ-невољниче!
0174 „Ја нијесам госпођа баница,
0175 „Баница је у зеленој башчи;
0176 „Но причувај двоје ђеце лудо,
0177 „Док ја одем у зелену башчу,
0178 „Добра нам је госпођа баница,
0179 „Хоће тебе добро даривати.”
0180 Оста Вуче ђецу чувајући,
0181 А отиде танана робиња
0182 Ка баници у зелену башчу;
0183 Али скочи Анђелијћу Вуче,
0184 Те докопа двоје ђеце лудо,
0185 Упрти их на плећи јуначке,
0186 Па утече Задру на капију.
0187 Мало време, за дуго не било,
0188 Ал’ ето ти Кумрије робиње,
0189 Она носи три дуката жута,
0190 Да дарује сужња невољника;
0191 А кад млада у авлију била,
0192 Али нема двоје ђеце лудо,
0193 Нити има сужња невољника;
0194 Поврати се у зелену башчу,
0195 Те казује госпођи баници:
0196 „Чу ли мене, госпођа банице!
0197 „Утече нам сужањ невољниче
0198 „И однесе двоје ђеце лудо!”
0199 Кад то чула госпођа баница,
0200 Љуто писну, до Бога се чује,
0201 Па истрча на бијелу кулу,
0202 Те избаци пушку хаберника,
0203 Даде хабер бану у планини,
0204 А кад бане пушку опазио,
0205 Он се своме јаду досјетио,
0206 Па потрча Задру бијеломе;
0207 А кад дође пред бијеле дворе,
0208 Срете њега госпођа баница,
0209 Рони сузе низ бијело лице,
0210 А пита је Задранине бане:
0211 „Што је тебе, госпођа банице!
0212 „Те прољеваш сузе од очију?”
0213 Њему вели госпођа баница:
0214 „Господару, Задранине бане!
0215 „Кад ти оде у лов у планину,
0216 „А ја сједох у зеленој башчи
0217 „Свилу прести, по ђерђефу вести,
0218 „А оставих двоје ђеце лудо
0219 „У авлији с Кумријом робињом,
0220 „А дошао сужањ у авлију
0221 „Молити се за Бога једнога,
0222 „Не би ли му штогођ даривала;
0223 „Кумрла дође у зелену башчу,
0224 „Да однесе туцаку подјелу,
0225 „А он узе двоје ђеце лудо,
0226 „И побјеже граду на капију,
0227 „Ни ко знаде, ко је, ни откуд је.”
0228 Ал’ бесједи бане Задранине:
0229 „Не бој ми се, госпођа банице!
0230 „Није оно сужањ невољниче,
0231 „Већ је оно Ађелијћу Вуче.”
0232 Па бан сједе ситну књигу писат’,
0233 Те је шаље Анђелијћу Вуку:
0234 „О чу ли ме, Анђелијћу Вуче!
0235 „Пази мене два нејака сина,
0236 „Пустићу ти брата Милутина,
0237 „И пустићу тридест Удбињана,
0238 „И даћу ти доста пуста блага;
0239 „Само немој ђецу намучити.”
0240 Када Вуку ситна књига дође,
0241 А он бану другу отписује:
0242 „Чу ли мене, од Задара бане!
0243 „Пазићу ти два нејака сина,
0244 „Ка’ ти мога брата Милутина;
0245 „Ово ћу ти искат’ за откупа:
0246 „На тридесет младих Удбињана
0247 „Да начиниш тридесет долама,
0248 „И да даш им тридест кеса блага,
0249 „Што су млади млого дангубили;
0250 „Подај моме брату Милутину
0251 „Твоју, бане, зелену доламу,
0252 „Што су на њој токе Смиљанића;
0253 „И подај му свијетло оружје,
0254 „Штоно си га у Млетку ковао,
0255 „А у твоме Задру оправио,
0256 „Дао зањга хиљаду дуката;
0257 „И подај му вранца косатога,
0258 „Нек дојаше двору бијеломе;
0259 „И спреми ми, бане, за ашлука,
0260 „За ашлука три товара блага;
0261 „А мене ћеш, бане, оправити,
0262 „Да поплаћам коње у Удбињи,
0263 „За три коња три товара блага,
0264 „А за сабљу Јанковић-Стојана,
0265 „За њу, бане, тридест кеса блага;
0266 „А на част ти твоја десна рука,
0267 „Да мо’ш опет шњоме четовати
0268 „И робити ђецу по крајини;
0269 „Пак ћеш онда откуп понијети
0270 „И доћићеш к мене у приморје
0271 „На високу Велебит планину
0272 „Код студене воде Смиљанића,
0273 „Ту ћемо се, бане, састанути
0274 „И ми наше робље пром’јенити.”
0275 Па му Вуче књигу оправио.
0276 А кад бану ситна књига дође,
0277 Он добави тридесет терзија,
0278 Те скројише тридесет долама
0279 На тридесет младих Удбињана;
0280 И даде им тридест кеса блага;
0281 Мићу даде зелену доламу,
0282 Што су на њој токе Смиљанића;
0283 И даде му свијетло оружје,
0284 И за ашлук три товара блага;
0285 Вуку спреми, што му Вуче пише,
0286 Па поведе тридесет робова
0287 И Вукова брата Милутина,
0288 Стиже бане у приморје равно
0289 У високу Велебит планину
0290 На студену воду Смиљанића,
0291 Али прије бјеше дош’о Вуче
0292 И довео два банова сина,
0293 Шњима сједи, пије рујно вино;
0294 А кад стиже бане Задранине,
0295 Пред њим Вуче на ноге скочио,
0296 Руке шире, у лица се љубе,
0297 За јуначко питају се здравље,
0298 Бане грли два нејака сина,
0299 А Вук свога брата Милутина,
0300 Пак сједоше пити рујно вино,
0301 Док се браћа мало познадоше,
0302 Па лијепо робље под’јелише,
0303 И здаво се дома повратише:
0304 Оде бане Задру бијеломе,
0305 Оде Вуче у приморје равно;
0306 Бан одведе два нејака сина,
0307 А Вук свога брата Милутина
0308 И робова тридест Удбињана.
0309 Лијепо их Вуче дочекао,
0310 У Удбињу здраво оправио.
0311 Бог му дао здравље и весеље,
0312 Што му врати жалост за срамоту!

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 291-298.