Полетела два сива сокола,
Па су пали Ђури на пенџере.
Тад искочи млада Ђурђевица,
Па им сипа бисер да га зобу.
— Је л’ сте браћа, је л’ сте братучеда? 5
— Нисмо браћа, братучеда нисмо.
Имали смо још једнога друга,
Оно младо далек залутало
Тамо, кажу, да се оженило,
Сас младу се много заволело, 10
Синоћ се је сас месец карало,
Сутра ће се на сунце да љути. [1]
