Она мале род не знаје
Стојанови вечерају,
Премлад Стојан не вечера,
Нел си седи на постељу,
Па си свири у цевару.
Цевара му изговара: 5
„Жени мене стара мале.“
„Де коју чеш мили сине?“
„Стојанку чу Стојанову.“
„Леле сине роднина смо,
Роднина смо, кумови смо. 10
Срамота је, греота је.“
„Она мале род не знаје,
Род не знаје гре не аје.
Синоч идем од орање,
Она седи пред подрума, 15
Па си ниже огрлицу.
Ја вој реко: Добро вече.
Она рече: И ја с вече.
Ја вој реко: Остан збогом.
Она мени: И ја с тобом.“ 20
