Пошал човек уз пут,
Црвена је снага на њег,
Црвене руке, црвене дреје на њег;
Срела га божја мати:
„Што је теби — мушко дете, 5
све црвене на тебе дреје
и црвено тело на теб?”
„Кад ме питаш, божја мајко,
и ја се чудом чудим, божја мајко,
куде сада да се денем: 10
дал да идем за водицу,
дал да идем у горицу,
дал да стојим на чукицу?!”
Проговара божја мати:
Иди, де, уз пут и низ пут 15
анђели ће да пуште ветрови,
страшни ветрови ће теб да сретну:
окати, рогати — црвени, страшни...
Очи им како гранци кад кипе,
они ће све да одувају, 20
они ће све да однесу
у луда мора у страшне горе.
Ће ти остане чиста снага,
бела снага како сребро.
Гора ће тој да скута, 25
гора може тој да пренесе,
вода може тој да однесе
ће ти остане чиста снага
како пре...
Сту, ступи назам се привати, 30
у прашину се претвори,
нек прашину ветрови однесу,
по турски пути, по цигански шатори...
Сту, ступи — назам се привати...
Певач, место записа и напомена
Динић Даринка, 69. г.с. Давидовац код Сврљига. Новембар 1971.
Када се на кожи појаве црвени кругови, каже се да је то црвени ветар. Баје се црвеном врбицом после заласка сунца.
Референце
Извор
Љубинко Раденковић: Народна бајања источне Србије. Бајања, Градина 2-3/1973., стр. 241.
Љубинко Раденковић: Урок иде уз поље : народна бајања, Градина, 1973. Ниш., стр. 109-110.
