Отуд иду девет издата
па падоше на лично дрво,
од дрво на ижу,
од ижу на (Стевана).
Ал’ отуд иде (Совја) бајалица, 5
па носи девет ножеви,
па кара, кара,
па тера, тера,
девет издата:
- Ви овде не мож’ да живите, 10
по воду дошли,
(по воду да идете)
по пут дошли,
по пут да идете
у гору Талалејску
где рало не оре, 15
где куче не ла(ј)е,
где оећира не сече,
где трлица не тре,
где говеда не рикају,
где кокошће не кодкодачу, 20
где овце не блају,
где кола не громају,
где љуђе не вреве.
Там у гору Талалејску
на зелене ливаде, 25
код студене воде,
там да се наспите
како в’кло јагње.
Овде не мож' да останете,
овде се мачће мачиле, 30
кучће котиле,
краве телиле.
Овде код (Стевана) не чисто за вас.
Овде огалатено.
Овде ви не мож да поминете. 35
Одма' да идете,
ја чу ви убодем!
Уступ уступи, издате,
уступ уступи! 40
Певач, место записа и напомена
Записано 1961. године од Совје Стојковић из Штитарца, старе 70 година.
