Одзив
Бела вила клицала
Са балканских гора:
„Где си, мајко Србијо,
Последња је ора?
Већ мре Стара Србија,
Спомен дана славни';
А крв тече бујицом
Низ вардарске равни.
Ту ти срце чупају
Црних врана јата,
А нож блиста крвави
У небрата брата.
Обилића сети се,
Не подлегни сраму,
Авај, мајко Србијо,
Мој студени каму."
И би громка одзива
Тим речима њеним:
„Сад ћу, вило причекај,
Док кметове сменим."
