Огрејало слнце по вечеру.
Све излезло да слнце погледа,
ал ју нема Рада, бела Рада.
Мајћа Раду из двор оздзивала:
— Де искочи Радо, бела Радо, 5
де искочи та слнце погледај,
како јасно по вечеру греје.
Искочила Рада, бела Рада,
искочила, слнце погледала.
Сину слнце па Раду однесе, 10
однесе ју на крај сињо море.
Писмо пише Рада, бела Рада,
па га прача своје старе мајће,
да јо прати један гроз од грозје,
да јо прати две дуњће од дуње, 15
та да види кад је лето било,
кад је лето када ли је зима.
