Т’ван се облак зададе
Над онуј равну рудину.
На рудин дрво високо,
Пода дрво сенћа ладовна,
У сенћу мома заспала. 5
Ситна ју роса зароси.
Девојче пишти, лелече:
„О леле, боже, куде чу?“
Овчар девојче дозива:
„Јела, девојче, при мене.“ 10
„Не смејем момче при тебе,
Овчар је лоша превара,
До пладне по рудин вара,
Од пладне по планин вара.“
Референце
Извор
Ђул девојче (лирске народне песме из белопаланачког краја), приредили: Живота Јоцић, Радомир Јоцић, Векослав Бошковић, Славољуб Тошић, Градимир Вучковић, Велибор Ћирић, Градина, Ниш, 1979., стр. 92-93.
