Овој дете мало без мајћу остало,
гдегод јадно скита, све за мајћу пита.
„Ој ти татко мили, где сте нану скрили?"
— Ми ју нисмо скрили, веч смо ју саранили."
Кад то дете чуло, на кроб је кренуло. 5
Узело иглицу, копало зевњицу.
Кад то мајћа чула, једн'г се дигнула.
„Иди сине дома, нана ти је нова."
— „Она није мила, ко што си ти била.
Кад ми очи мије, из њи' крв пролије, 10
кад ми руће мије, од корито бије,
кад ми нође пере, од корито дере,
кад ми лебац дава, од ковчег удара!"
Напомена
Референце
Извор
Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 41, 1977.; Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници, стр. 182.
