Нови завјет (Караџић) / 2. Јованова

Извор: Викизворник
< 1. Јованова НОВИ ЗАВЈЕТ ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА 3. Јованова >
Превод Вука Стефановића Караџића објављен у Бечу 1847. године.


Друга саборна посланица светога апостола Јована богослова.

1. Од старјешине избраној госпођи и дјеци њезиној, коју ја љубим ва истину, и не само ја него сви који познаше истину,

2. За истину која у нама стоји и биће с нама до вијека:

3. Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога оца и од Господа Исуса Христа, сина очина, у истини и у љубави.

4. Обрадовах се врло што нађох неке од твоје дјеце који ходе у истини, као што примисмо заповијест од оца.

5. И сад молим те, госпођо, не као да ти нову заповијест пишем, него коју имамо из почетка, да имамо љубав међу собом.

6. И ова је љубав да живимо по заповијестима његовијем. Ова је заповијест, као што чусте из почетка, да у њој живите.

7. Јер многе варалице изиђоше на свијет који не признају Исуса Христа да је дошао у тијелу; ово је варалица и антихрист.

8. Чувајте се да не изгубимо што смо зарадили, него да примимо плату потпуно.

9. Којигод преступа и не стоји у науци Христовој онај нема Бога; а који стоји у науци Христовој онај има и оца и сина.

10. Ако ко долази к вама и ове науке не доноси, не примајте га у кућу, и не питајте се с њим;

11. Јер ко се упита с њим, прима дијел у његовијем злијем дјелима.

12. Много бих вам имао писати, али не хтједох хартијом и мастилом; јер се надам да ћу доћи к вама и из уста у уста говорити, да радост ваша буде испуњена.

13. Поздрављају те дјеца твоје сестре избране. Амин.