Нови завјет (Караџић) / Филипљанима
| < Ефесцима | НОВИ ЗАВЈЕТ ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА | Колошанима > |
| Превод Вука Стефановића Караџића објављен у Бечу 1847. године. |
Глава I.
1. Од Павла и Тимотија, слугу Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу који су у Филиби, с владикама и ђаконима:
2. Благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.
3. Захваљујем Богу својему кад се год опоменем вас,
4. Свагда у свакој молитви својој за све вас с радошћу молећи се,
5. Што ви постадосте заједничари у јеванђелију, од првога дана и до данас;
6. Уздајући се у ово исто да ће онај који је почео добро дјело у вама довршити га тја до дана Исуса Христа.
7. Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер вас имам у срцу и оковима својима и у одговору и потврђивању јеванђелија, као све заједничаре са мном у благодати.
8. Јер Бог ми је свједок да вас љубим љубављу Исуса Христа;
9. И за то се молим Богу да љубав ваша још више и више изобилује у разуму и у свакој вољи,
10. Да кушате шта је боље, да будете чисти и без спотицања на дан Христов,
11. Напуњени родова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.
12. Хоћу пак да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђелија,
13. Тако да се разгласи у свој судници и код свију осталијех да су моји окови за Христа.
14. И многа браћа у Господу ослободивши се оковима мојима већма смију говорити ријеч Божију без страха.
15. Истина, једни из зависти и свађе, а једни од добре воље Христа проповиједају.
16. Тако ови уз пркос Христа објављују нечисто, мислећи да ће нанијети жалост мојијем оковима;
17. А ови из љубави, знајући да за обрану јеванђелија лежим у тамници.
18. Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповиједа; и за то се радујем, а и радоваћу се;
19. Јер знам да ће ми се ово збити на спасеније вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа.
20. Као што чекам и надам се да се ни у чему не ћу постидјети, него да ће св и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у тијелу мојему, било животом или смрћу.
21. Јер је мени живот Христос а смрт добитак.
22. А кад ми живљење у тијелу род доноси, то не знам шта ћу изабрати.
23. А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било;
24. Али остати у тијелу потребније је вас ради.
25. И ово знам јамачно да ћу бити и остати код свију вас на ваш напредак и радост вјере,
26. Да хвала ваша мноме изобилује у Христу Исусу кад вам опет дођем.
27. Само живите као што се пристоји јеванђелију Христову, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једноме духу и јединодушно борите се за вјеру јеванђелија.
28. И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли, а вама спасенија, и то од Бога;
29. Јер се вама дарова Христа ради не само да га вјерујете него и да страдате зањ,
30. Имајући ону исту борбу какову у мени видјесте и сад чујете за мене.
Глава II.
1. Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утјеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
2. Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једино душни и јединомислени:
3. Ништа не чините уз пркос или за празну славу; него понизношћу чините један другога већег од себе.
4. Не гледајте сваки за своје, него и за другијех.
5. Јер ово да се мисли међу вама што је и у Христу Исусу,
6. Који, ако је и био у обличју Божијему, није се отимао да се испореди с Богом;
7. Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи, и на очи нађе се као човјек.
8. Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
9. За то и Бог њега повиси, и дарова му име које је веће од свакога имена.
10. Да се у име Исусово поклони свако кољено онијех који су на небу и на земљи и под земљом;
11. И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога оца.
12. Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нијесам код вас, градите спасеније своје са страхом и дрктањем.
13. Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што му је угодно.
14. Све чините без вике и премишљања,
15. Да будете прави и цијели, дјеца Божија без мане усред рода неваљалога и покваренога, у којему свијетлите као видјела на свијету,
16. Придржавајући ријеч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
17. Но ако и жртвован будем на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
18. Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
19. А надам се у Господа Исуса да ћу скоро по слати к вама Тимотија, да се ија развеселим разабравши како сте ви.
20. Јер ни једнога немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
21. Јер сви траже што је њихово, а не што је Христа Исуса.
22. А његово поштење познајете, јер као дијете оцу са мном је послужио у јеванђелију.
23. Њега дакле надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
24. А надам се у Господа да ћу и сам скоро доћи к вама.
25. Али нађох за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, својега помагача и другара у војевању, а вашега посланика и слугу моје потребе;
26. Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
27. Јер бјеше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега, него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
28. За то га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да одлакша мало.
29. Примите га дакле у Господу са сваком радости, и такове поштујте;
30. Јер за дјело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
Глава III.
1. А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно.
2. Чувајте се од паса, чувајте се од злијех посленика, чувајте се од сијечења.
3. Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тијело,
4. Премда би се и ја могао уздати у тијело. Ако ко други мисли да се може уздати у тијело, ја још већма
5. Који сам обрезан осми дан, од рода Израиљева, кољена Венијаминова, Чивутин од Чивuта, по закону фарисеј,
6. По ревности гоних цркву Божију, по правди законској бих без мане.
7. Но што ми бјеше добитак оно примих за штету Христа ради.
8. Јер све држим за штету према преважноме познању Христа Исуса Господа својега, којега ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем,
9. И да се нађем у њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вјере Исуса Христа, правду која је од Бога у вјери;
10. Да познам њега и силу васкрсенија његова и заједницу његовијех мука, да будем налик на смрт његову,
11. Да бих како достигао у васкрсеније мртвијех;
12. Не као да већ достигох или се већ саврших, него тјерам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус.
13. Браћо! ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: што је остраг заборављам, а за онијем што је напријед сежем се,
14. И трчим к биљези, к дару горњега звања Божијега у Христу Исусу.
15. Који смо год дакле савршени овако да мислимо; ако ли што друго мислите, и ово ће вам Бог открити.
16. Али шта достигосмо у ономе једнако да мислимо и по ономе правилу да живимо.
17. Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед.
18. Јер многи ходе, за које вам много говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христова;
19. Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њихову, који земаљски мисле.
20. Јер је наше живљење на небесима, откуда и спаситеља очекујемо Господа својега Исуса Христа,
21. Који ће преобразити наше понижено тијело да буде једнако тијелу славе његове, по сили да може све себи покорити.
Глава IV.
1. За то, браћо моја љубазна и пожељена, радости и вијенче мој! тако стојте у Господу, љубазни.
2. Еводију молим, и Синтихију молим да једно мисле у Господу.
3. Да, молим и тебе, друже прави, помажи њима, које се у јеванђелију трудише са мном, и с Климентом, и с осталима помагачима мојима, којијех су имена у књизи живота.
4. Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се.
5. Кротост ваша да буде позната свијем људима.
6. Господ је близу. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем да се јављају Богу искања ваша.
7. И мир Божиј, који превазилази сваки ум, да сачува срца ваша и мисли ваше у Господу Исусу.
8. А даље, браћо моја, што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год пречисто, што је год прељубазно, што је год славно, и још ако има која добродјетељ, и ако има која похвала, то мислите.
9. Што и научисте, и примисте, и чусте, и видјесте у мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.
10. Обрадовах се пак врло у Господу што се опет опоменусте старати се за мене; као што се и старасте, али се незгоднијем временом задржасте.
11. Не говорим због недостатка, јер се ја навикох бити довољан онијем у чему сам.
12. Знам се и понизити, знам и изобиловати; у свему и свакојако навикох, и сит бити, и гладовати, и изобиловати, и немати.
13. Све могу у Исусу Христу, који ми моћ даје.
14. Али добро учинисте што се примисте моје невоље.
15. А знате и ви, Филибљани, да од почетка јеванђелија, кад изиђох из Маћедоније, ни једна ми црква не приста у ствар давања и узимања осим вас једнијех;
16. Јер и у Солун и једном и другом посласте ми у потребу моју.
17. Не као да тражим дара, него тражим рода који се множи на корист вашу.
18. А ја сам примио све, и имам изобила. Испунио сам се примивши од Епафродита што сте ми послали, слатки мирис, прилог пријатан, угодан Богу.
19. А Бог мој да испуни сваку потребу вашу по богаству својему у слави, у Христу Исусу.
20. А Богу и оцу нашему слава ва вијек вијека. Амин.
21. Поздравите свакога светог у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа што су са мном.
22. Поздрављају вас сви свети, а особито који су из дома Ћесарева.
23. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.
- Повезане странице: Свето писмо